Bicikl, celulit i masne naslage: šta zaista pomaže oblikovanju tela?

Zašto nas bicikl toliko privlači?

Da li volite da vozite bicikl? Ako jeste, verovatno znate onaj osećaj kada vetar duva u lice, kada se misli razbistre i kada telo radi onako kako treba. Neki od nas obožavaju vožnju na duže staze, drugi više vole sobni bicikl, a treći ne mogu da zamisle dan bez odlaska na posao na dva točka. Bicikl je mnogo više od prevoznog sredstva - on je svojevrsna terapija, način da se isključimo od svakodnevnih briga i da istovremeno učinimo nešto dobro za svoje telo.

Ipak, kada govorimo o oblikovanju tela, često se postavlja isto pitanje. Da li redovno pedaliranje može da reši problem celulita, masnih naslaga na butinama, stomaku i kukovima? Mnogi biciklisti nakon nekoliko meseci vožnje primete da su noge čvršće i zategnutije, ali i da se na pojedinim delovima tela i dalje vide naslage koje jednostavno ne žele da nestanu.

U nastavku donosimo opsežan vodič kroz sve što treba da znate o uticaju biciklizma na masno tkivo, o tome kada je dovoljna anticelulit masaža, a kada se razmišlja o ozbiljnijim estetskim zahvatima poput liposukcije ili dermolipektomije.

Šta se dešava sa telom dok pedalirate?

Dok pedalirate, aktiviraju se pre svega mišići nogu, zadnjice i zdravičnog pojasa. Najveći deo posla obavljaju kvadricepsi, listovi i mišići zadnje lože, a u određenoj meri rade i trbušni mišići, koji stabilizuju trup dok se nosite s pokretima pedala. Zato se biciklizam često preporučuje kao odlična aktivnost za jačanje donjeg dela tela, ali i za podizanje opšte kondicije.

Kada se vožnja odvija redovno, u telu se postepeno povećava udeo mišićne mase, a samim tim se ubrzava i bazalni metabolizam. To znači da čak i kada ne vozite, telo sagoreva više energije nego pre. Zbog toga mnogi veruju da će im bicikl pomoći da se reše viška kilograma, ali je važno razumeti da vožnja sama po sebi ne može da cilja tačno određene delove tela.

Ukoliko želite da uklonite masne naslage isključivo vožnjom bicikla, rezultati mogu izostati. Masno tkivo se skida ravnomerno, a redosled kojim će nestajati sa pojedinih regija u velikoj meri zavisi od genetike. Zato neko može da vozi bicikl mesecima, a da mu salo na stomaku i dalje ostaje uprkos tome što su noge vidno mršavije.

Celulit: omiljeni neprijatelj svih koji drže do svog izgleda

Celulit je stanje u kojem masne ćelije pritišću vezivno tkivo, a koža na površini postaje talasasta i podseća na koru narandže. Iako se najčešće javlja na butinama, kukovima i zadnjici, može se pojaviti i na stomaku, rukama, pa čak i na listovima. Mnoge žene, ali i muškarci, traže rešenje za ovaj problem, ne shvatajući uvek da celulit nije isto što i obično salo.

Čak i osobe koje su vitke i redovno vežbaju mogu imati vidljiv celulit. Razlog je u strukturi vezivnih vlakana i načinu na koji se masno tkivo raspoređuje ispod kože. Biciklizam može poboljšati cirkulaciju i tonus mišića, ali ne može u potpunosti da izmeni građu vezivnog tkiva. Zato se tako često poseže za dodatnim tretmanima.

Kada je reč o estetskim procedurama, jedna od najpopularnijih jeste anticelulit masaža. Njen cilj je da podstakne limfnu drenažu, poboljša cirkulaciju i razbije zadebljanja u potkožnom tkivu. Iako sama masaža ne može da eliminiše duboke naslage, redovnim tretmanima koža postaje glatkija i čvršća na dodir.

U salonima se najčešće izvodi klasična anticelulit masaža rukama, ali sve popularnije postaju i verzije sa vakuumskim čašama, valjcima i specijalnim kremama. Ono što je zajedničko svim varijantama jeste potreba za kontinuitetom. Jedna ili dve masaže neće dati vidljive rezultate; potrebno je sprovesti čitav ciklus tretmana, a zatim nastaviti sa održavanjem.

Kako odabrati pravu varijantu?

Na tržištu se mogu sresti različiti nazivi: anti celulit masaža, anti-celulit masaža ili jednostavno anticelulit masaža. Ponekad se radi o potpuno istom postupku, a razlika je samo u načinu pisanja. Ipak, pre nego što se opredelite za bilo koji oblik tretmana, raspitajte se koja tehnika najviše odgovara vašem tipu kože i stepenu celulita.

Jedan broj terapeuta koristi intenzivne pokrete i pritisak, dok drugi kombinuje masažu s aparatima koji hlade, zagrevaju ili vibriraju. U svakom slučaju, dobro je da prvu konsultaciju iskoristite za detaljno objašnjenje očekivanih rezultata. Profesionalac će vam reći da li je u vašem slučaju bolja anticelulit masaža ili bi kombinacija s vežbanjem dala brže efekte.

Zahvaljujući redovnim anticelulit masažama, mnogi ljudi uspevaju da smanje pojavu celulita na butinama. Ipak, kada su naslage duboke i dugogodišnje, same masaže nisu dovoljne. Tada na scenu stupaju savremenije metode koje deluju dublje u tkivu, kao što su lipoliza, kriolipoliza ili laserska terapija.

Od masaže do medicinske estetike

Kada želite da se rešite masnih naslaga koje ne popuštaju na vežbanje i dijetu, možete razmišljati o neinvazivnim i minimalno invazivnim procedurama. Ove metode imaju različite mehanizme delovanja, ali im je zajednički cilj - smanjenje broja masnih ćelija na određenoj regiji. Najčešće se pominje lipoliza, postupak koji razgrađuje masne ćelije pomoću hladnoće, toplote, ultrazvuka ili lasera.

Pre nego što se odlučite za bilo koji zahvat, važno je da znate da se lipoliza ne preporučuje kao zamena za zdrav život. Ako nastavite da se nezdravo hranite i ne krećete se dovoljno, preostale masne ćelije mogu da se uvećaju, a rezultat tretmana će brzo nestati. Zato je idealno da prvo uspostavite redovnu fizičku aktivnost - a biciklizam je ovde odličan saveznik.

Tokom lipolize, stručnjaci koriste posebne aparate koji ciljano deluju na masno tkivo. U zavisnosti od toga da li se koristi hladnoća ili toplota, pacijent oseća različite senzacije, ali je postupak uglavnom bezbolan. Ono što svakako treba imati na umu jeste da je za puni efekat potrebno više tretmana. Većina ljudi vidi prve rezultate tek nakon nekoliko nedelja, kada telo prirodno eliminiše oštećene masne ćelije.

Lipolizom se najčešće tretiraju predeli stomaka, butina, kukova i donjeg dela leđa. No, ukoliko su naslage toliko velike da zahtevaju brže i drastičnije rešenje, lekar može predložiti liposukciju. Ovaj hirurški zahvat podrazumeva fizičko uklanjanje masnog tkiva pomoću kanile, a izvodi se u lokalnoj ili opštoj anesteziji.

Liposukcija nije metoda za mršavljenje, već za oblikovanje tela. Idealni kandidat je osoba koja ima stabilnu telesnu težinu, ali i dalje ima tvrdokorne masne naslage na pojedinim mestima. Kada je reč o tome koliko se masnoće može ukloniti, hirurg procenjuje svaki slučaj posebno, jer preveliko uklanjanje može dovesti do neravnina i komplikacija.

Iako se u narodu često čuje i pogrešan izraz luposukcije, pravilno je reći liposukcija. Ova greška je toliko česta da je mnogi koriste i u svakodnevnom govoru, ali kada razgovarate sa specijalistom, ipak je bolje da koristite tačan medicinski termin.

Šta kada koža izgubi elastičnost?

Nakon većeg gubitka kilograma ili nakon više liposukcija, pojedini delovi tela mogu ostati opušteni. Masno tkivo je nestalo, ali koža nije uspela da se dovoljno skupi. U takvim situacijama rešenje može biti dermolipektomija. Ovaj zahvat podrazumeva uklanjanje suvišne kože i masnog tkiva, a najčešće se primenjuje na predelu stomaka.

Mnogi ljudi brkaju dermolipektomiju s liposukcijom, ali to su dva različita postupka. Dok se liposukcijom uklanja salo, dotle se dermolipektomijom uklanja i višak kože. Zato je ova operacija često neophodna nakon trudnoće ili nakon ekstremnog gubitka telesne težine, kada je koža toliko rastegnuta da se ne može sama zategnuti.

Pristupanje dermolipektomiji nije odluka koju treba doneti olako. Reč je o ozbiljnom hirurškom zahvatu koji ostavlja ožiljke i zahteva duži oporavak. Ipak, za mnoge pacijente rezultat predstavlja ogromno olakšanje, jer se konačno oslobađaju osećaja težine i nelagodnosti koje opuštena koža može da izazove.

Ukoliko vam je nakon dermolipektomije ostalo masno tkivo na pojedinim mestima, hirurg može predložiti dodatno oblikovanje. Jedna od opcija je i lipotransfer, odnosno prenošenje masnoće s jednog dela tela na drugi. Time se možda ne postiže mršavljenje, ali se postiže bolja proporcija i prirodniji izgled.

Lipotransfer: sopstvena mast kao ispun

Lipotransfer je poslednjih godina stekao veliku popularnost u estetskoj medicini. Kod ovog postupka, masno tkivo se prvo prikupi liposukcijom sa područja gde ga ima u izobilju, a zatim se prenese u regiju kojoj nedostaje volumen. Najčešće se koristi za povećanje zadnjice, podmlađivanje lica ili popunjavanje udubljenja nastalih nakon liposukcije.

Prednost lipotransfera u odnosu na veštačke preparate jeste u tome što se koristi sopstveno tkivo. Time se smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a rezultati deluju prirodnije. Međutim, nije svaka masnoća pogodna za prenošenje; ćelije moraju biti zdrave i dobro prokrvljene da bi opstale na novom mestu.

Lipotransferom se može postići efekat koji traje duže vreme, ali je potrebno imati realna očekivanja. Deo prenesene masnoće telo će vremenom resorbovati, pa hirurg često ubrizgava nešto veću količinu od planirane. Osim toga, uspeh zahvata zavisi i od toga koliko se pacijent pridržava uputstava tokom oporavka.

Kada se odlučite za zahvat, lekari često preporučuju i povratak fizičkoj aktivnosti, ali tek nakon što tkivo dovoljno zaraste. Lagana vožnja bicikla obično se može nastaviti nakon nekoliko nedelja, a intenzitet se povećava postepeno. Naravno, svaki slučaj je specifičan, pa je najbolje da se posavetujete sa svojim lekarom.

Uklanjanje masnih naslaga: od teorije do prakse

Ako biste pitali slučajne prolaznike šta žele da postignu biciklizmom, mnogi bi odgovorili da žele uklanjanje masnih naslaga na nogama i stomaku. Međutim, kada se radi o lokalizovanim naslagama, vožnja bicikla ponekad nije dovoljna. Zato stručnjaci predlažu kombinaciju različitih pristupa: aerobnog treninga, snage, pravilne ishrane i eventualno estetskih procedura.

Prilikom uklanjanja masnih naslaga hirurškim putem, lekar koristi različite tehnike kako bi što preciznije oblikovao regiju. Kod klasične liposukcije, masno tkivo se usisava vakuumom; kod laserske lipolize, ono se prvo razbija toplotom; kod kriolipolize, smrzava se. Sve ove metode imaju prednosti i mane, pa je važno da se o njima informišete pre same odluke.

Uklanjanjem masnih naslaga sa jednog područja može se postići izraženija linija struka ili vitkije butine, ali se ne sme zaboraviti da tretman ne menja navike. Ako se posle zahvata vratite starom načinu života, masne ćelije koje su ostale u drugim delovima tela mogu da se uvećaju i prilagode novom skladištu masti. Zato je vožnja bicikla, koju mnogi obožavaju, idealan način da se rezultati očuvaju.

Ukoliko se pitate koliko možete da uradite sami, odgovor je - mnogo. Redovna fizička aktivnost, smanjena količina prerađene hrane, dovoljno sna i hidratacija mogu doprineti uklanjanju masnih naslaga koje nastaju usled lošeg metabolizma. No, kada je reč o tvrdokornim naslagama koje postoje godinama, nekada je potrebno posegnuti za modernom medicinom.

Kada je vožnja bicikla ipak problem: stopala i nokti

Iako je biciklizam izuzetno koristan za celo telo, on ume da stvori i određene probleme sa stopalima. Ljudi koji provode sate na biciklu često nose uske sportske patike, koje pritiskaju prste i mogu dovesti do upale ivice nokta. Jedan od najčešćih problema jeste urastao nokat, posebno na nožnom palcu. To je stanje koje mnoge natera da privremeno prekinu treninge.

U najblažem obliku, urasli nokat izaziva blago crvenilo i osetljivost. Međutim, ako se pritisak nastavi, koža oko nokta može da se upali, da otekne i da postane izuzetno bolna. Neki biciklisti pokušavaju da sami iseku deo nokta, ali to često dovodi do pogoršanja. Kada se pojavi gnoj ili toplota, neophodno je javiti se lekaru.

Urasli nokti se mogu javiti i kod ljudi koji nikada ne voze bicikl, ali sportisti su u povećanom riziku zbog dugotrajnog pritiska i znojenja. Simptomi uraslog nokta uključuju bol pri dodiru, osetljivost na pritisak i crvenilo okolne kože. Terapija zavisi od stepena upale; nekada je dovoljno potapanje stopala u toplu vodu i pravilno sečenje, a nekada je potrebno i malo hirurško odstranjivanje dela nokta.

Mnogi se iznenade kada čuju da se i urastao nokat može rešiti bez većih zahvata. Ukoliko se problem otkrije na vreme, dovoljno je promeniti obuću i skratiti nokat tako da ne pritiska okolinu. No, ako je reč o hroničnom stanju, lekar može predložiti tretman koji će sprečiti vraćanje krive ivice. Sa svakim uraslim noktom treba postupati oprezno, jer zapuštena infekcija može da ugrozi i kost prsta.

Kada već pričamo o noktima, valja pomenuti da je česta pojava i podlivanje nokta, posebno kod trkača i biciklista koji koriste prekratku obuću. Tada nastaje tamna mrl