Hrana za ljubimce: šta davati psima, mačkama, papagajima i kornjačama i gde kupovati

Hrana za ljubimce: kako izabrati obrok, šta izbegavati i gde kupovati

Vreme čitanja: 15 do 20 minuta.

Hrana za ljubimce jedna je od tema o kojima vlasnici najčešće raspravljaju, jer gotovo svako ima svoje iskustvo, omiljeni način ishrane i mesto na kome redovno kupuje. Neki ljubimci jedu isključivo suvu hranu, neki kombinuju granule sa konzervama, neki dobijaju kuvani obrok, a neki su navikli na raznovrsnu ishranu. Pitanja se ponavljaju: koju hranu davati, koliko često, da li je bolje kupovati u maloj prodavnici ili velikom marketu, isplati li se uzimati veće pakovanje, sme li ljubimac da jede ostatke sa stola i kako prepoznati da mu nešto ne prija. Ovaj tekst je zamišljen kao praktičan vodič kroz ishranu pasa, mačaka i drugih kućnih ljubimaca, sa naglaskom na bezbednost, umerenost i posmatranje sopstvenog ljubimca.

Prvo pravilo je da ne postoji jedan univerzalno najbolji obrok za sve ljubimce. Pas koji je aktivan, mlad i zdrav ima drugačije potrebe od starijeg psa sa osetljivim stomakom. Mačka koja živi u stanu, sterilisana je i sklona zadržavanju dlaka ima drugačije potrebe od mačke koja je napolju i mnogo se kreće. Papagaj, kornjača ili neka druga vrsta imaju potpuno različite metaboličke zahteve i ne mogu se hraniti po istom principu kao pas ili mačka. Zato je najvažnije početi od vrste ljubimca, uzrasta, telesne kondicije, zdravstvenog stanja i navika, a zatim birati hranu koja odgovara tim potrebama.

Šta znači kvalitetna hrana za ljubimce

Kvalitetna hrana za ljubimce ne mora biti najskuplja, ali treba da ima jasan sastav i da ljubimcu prija. Kod suve i konzervirane hrane vredi gledati deklaraciju: koje su namirnice navedene, da li je izvor proteina jasno označen, koliko ima mesa, da li su prisutne žitarice i u kojoj količini, kakvi su konzervansi i pojačivači ukusa. Nije nužno da svaka namirnica bude posebno egzotična, ali je važno da hrana bude potpuna, odnosno da pokriva osnovne potrebe ljubimca. Kod pasa i mačaka posebno su važni proteini, masti, vitamini i minerali, a kod mačaka i dovoljan unos vode, jer mačke često piju manje nego što im je potrebno.

Granule su praktične, ali nisu automatski najbolje rešenje. Njihova prednost je što su jednostavne za čuvanje, merenje i hranjenje, posebno kada vlasnik nema mnogo vremena. Mogu biti potpuna hrana kada su pravilno formulisane i kada ljubimac pije dovoljno vode. Nedostatak je što neke životinje jedu previše brzo, što mogu da se zasite ili da ih odbiju, a kod osetljivih pasa i mačaka mogu da izazovu probavne smetnje ako se naglo uvedu. Konzervirana hrana je često privlačnija mirisom i sadrži više vlage, što je korisno za mačke i za pse koji slabo piju. Ipak, i tu treba proveriti sastav i paziti da obrok ne bude previše mastan ili slan.

Domaći obroci mogu biti odlični, ali samo ako su izbalansirani. Mnogi vlasnici s vremena na vreme kuvaju ljubimcu piletinu, pirinač, šargarepu ili meso sa povrćem. To može biti lep dodatak, ali ne treba pretpostaviti da je svaki kuvani obrok potpun. Ako se ljubimac hrani isključivo domaćom hranom, treba se posavetovati sa stručnjakom za ishranu ili veterinarom kako bi se izbegli manjkovi kalcijuma, vitamina i drugih važnih sastojaka. Posebno je važno ne dodavati so, začine, zapršku, koncentrate i sosove koji su namenjeni ljudima.

Suva hrana, konzerve i kombinovana ishrana

Mnogi vlasnici kombinuju suvu hranu i konzerve, ponekad svakog dana, a ponekad kao povremenu nagradu. To može da funkcioniše ako se ukupne količine hrane prate i ako ljubimac ne dobija previše kalorija. Kombinacija može pomoći kod izbirljivih mačaka koje vole sos ili pastetu, ali ne sme postati način da se ljubimac navikne samo na najukusnije delove obroka. Ako se svaki obrok preliva posebnom hranom, ljubimac može početi da odbija osnovnu hranu i da čeka nešto atraktivnije. Zato je važna rutina: obrok u približno isto vreme, merena porcija i mirno mesto za hranjenje.

Kod kombinovane ishrane treba obratiti pažnju i na varenje. Suva hrana i svež mesni obrok ne moraju da se daju u istom trenutku, posebno kod pasa sa osetljivim stomakom. Neki ljubimci bolje reaguju kada su obroci jednostavniji i kada se između različitih vrsta hrane napravi kratka pauza. Ako se uvodi novi proizvod, najbolje je to činiti postepeno, tokom sedam do deset dana, mešajući malu količinu nove hrane sa starom. Tako se creva lakše prilagođavaju, a vlasnik može da primeti da li dolazi do promene stolice, svraba, povraćanja ili smanjenog apetita.

Omiljeni obroci i izbirljivost

Gotovo svaki vlasnik zna šta njegov ljubimac najviše voli. Neke mačke najradije jedu obroke sa piletinom ili ribom, neke vole mesne pastete, a neke odbijaju hranu koja je previše hladna ili previše suva. Neki psi obožavaju kuvanu piletinu, druge privlači mirišljava konzerva, a neki rado grickaju jabuku, šargarepu ili kuvano jaje. Ipak, omiljeni ukus nije isto što i najbolji izbor. Ljubimac može da voli hranu koja mu ne prija ili koja mu dugoročno ne odgovara. Zato treba posmatrati više od zadovoljstva pri obroku: kvalitet dlake, stolicu, telesnu težinu, nivo energije, stanje kože i učestalost povraćanja.

Izbirljivost je česta, posebno kod mačaka. Mačka može da odbije hranu zbog mirisa, teksture, temperature ili zato što je navikla na određeni ukus. Ponekad je rešenje jednostavno: malo tople vode, kombinacija sa hranom koju već voli ili manja porcija. U drugim slučajevima, mačka odbija hranu jer joj nešto smeta. Ako izbirljivost traje duže ili je praćena gubitkom težine, treba potražiti stručni savet. Kod pasa je situacija slična, ali psi češće jedu i ono što im nije omiljeno ako su navikli na redovan režim. Važno je ne davati ljubimcu stalno novu hranu samo zato što je prethodnu odbio, jer se tako stvara navika da svaki obrok mora biti posebno privlačan.

Gde kupovati hranu za ljubimce

Mesto kupovine često zavisi od cene, dostupnosti i praktičnosti. Neki vlasnici redovno kupuju u lokalnoj prodavnici, gde mogu da dobiju savet i kupe manje pakovanje. Drugi idu u velike prodavnice ljubimaca jer je izbor veći, a cene većih pakovanja mogu biti povoljnije. Treći poručuju onlajn, posebno kada je u pitanju hrana koja se teže nalazi ili kada im je važna dostava. Na pijacama i u manjim radnjama mogu se naći povoljne komponente, ali treba proveriti poreklo, rok trajanja i uslove čuvanja.

Najniža cena po kilogramu nije uvek najbolja ušteda. Skuplja hrana se ponekad jede u manjoj količini, jer je hranljivija i ljubimac se brže zasiti. Jeftinija hrana može imati više puniča, žitarica i dodataka, pa je ljubimac jede više, a stolica može biti obilnija. Zato vredi uporediti cenu po obroku, a ne samo cenu pakovanja. Takođe treba paziti da hrana nije prošla rok, da pakovanje nije oštećeno i da je čuvana na suvom mestu, dalje od direktne sunčeve svetlosti. Otvorene konzerve treba pokriti i čuvati u frižideru, a koristiti ih u roku koji je naveden na pakovanju.

Kada se kupuje na meru, treba proveriti da li je hrana iz originalnog pakovanja i da li je prodavac poštovao uslove skladištenja. Kod velikih pakovanja račun treba sačuvati, posebno ako se hrana daje ljubimcu sa osetljivim stomakom. Ako se primeti promena mirisa, boje ili teksture, hranu ne treba davati. Isto važi i za hranu koja je kupljena po akcijskoj ceni, ali joj se bliži rok trajanja. Ušteda nije ušteda ako ljubimac završi kod veterinara zbog pokvarene hrane.

Bezbedne i rizične namirnice

Vlasnici često žele da svom ljubimcu daju nešto sa svog tanjira. Ponekad je to bezopasno, ali vrlo često može da bude rizično. Pas ili mačka ne treba da jedu hranu bogatu solju, začinima, šećerom i dodacima. Luk i beli luk, bilo svež, kuvan ili u prahu, mogu da budu štetni. Grožđe i suvo grožđe, čokolada, kafa, alkohol i proizvodi sa kofeinom ne spadaju u bezbedne namirnice. Kuvane kosti su posebno rizične jer mogu da se cepaju i povrede probavni trakt. Sirove kosti su tema o kojoj mišljenja mogu da se razlikuju, ali svakako nisu nešto što treba davati bez znanja o veličini, vrsti kosti i rizicima.

Voće i povrće može biti korisno kao dodatak, ali u malim količinama i pripremljeno na bezbedan način. Jabuka bez semena, šargarepa, krastavac ili tikvica mogu da budu prihvatljive za mnoge pse i mačke, ali nisu zamena za kompletan obrok. Krompir je često predmet rasprave: kuvan, neslan i bez kore može se povremeno naći u obroku, ali ne treba da bude osnova ishrane, a zeleni delovi i klice nisu bezbedni. Mahunarke mogu da izazovu nadimanje i neprijatnost, pa ih treba izbegavati ili davati samo po preporuci. Mleko je takođe osetljiva tema, jer mnogi odrasli psi i mačke ne podnose laktozu; jogurt i mladi sir mogu biti podnošljiviji, ali i njih treba davati umereno.

Čokolada nikada ne treba da bude nagrada. Nije stvar samo u šećeru; kakao sadrži supstance koje su za pse i mačke toksične. Čak i male količine mogu da naprave problem, a veće mogu biti opasne po život. Isto važi za proizvode sa kofeinom, alkoholom i veštačkim zaslađivačima. Ako ljubimac slučajno pojede nešto rizično, treba odmah potražiti veterinarsku pomoć i ne čekati da se pojave simptomi.

Ishrana pasa: šta treba znati

Psi su prilagodljivi i mogu da jedu različite vrste hrane, ali to ne znači da mogu da jedu baš sve. Kvalitetna suva hrana, konzervirana hrana ili izbalansiran domaći obrok mogu da budu osnova ishrane. Količina hrane zavisi od rase, uzrasta, aktivnosti i zdravstvenog stanja. Štene treba hranu za štene, odrasli pas hranu za odrasle, a stariji pas može imati koristi od prilagođene formule. Psi sa osetljivim stomakom često bolje reaguju na jednostavniji sastav i postepeno uvođenje novih namirnica. Psi skloni alergijama mogu reagovati na određene proteine ili žitarice, pa je posmatranje kože, dlake i stolice važnije od reklamnog obećanja.

Redovan obrok i kontrola težine važniji su od povremenog „častimo se“. Gojaznost kod pasa povećava rizik od problema sa zglobovima, srcem i metabolizmom. Nagrade treba da budu male i uračunate u dnevni unos hrane. Kada pas prose ili cvili za hranom, ne treba svaki put popustiti. Bolje je ponuditi manju porciju, sporije hranjenje ili igračku koja odvlači pažnju. Ako pas povraća, ima proliv, svrab ili gubi dlaku, treba proveriti hranu i zdravstveno stanje. Promena hrane bez razloga može da unese zabunu, ali promena na bolje ponekad je upravo ono što ljubimcu treba.

Ishrana mačaka: proteini, voda i umerenost

Mačke su mesojedi i njihova ishrana treba da bude bogata proteinima životinjskog porekla. Suva hrana ima prednosti u praktičnosti, ali mačke koje jedu samo granule mogu da piju premalo vode. Zato je dobro kombinovati suvu hranu sa vlažnom, ako mačka to prihvata. Sterilisane mačke su sklonije gojaznosti i problemima sa urinarnim traktom, pa im treba prilagođena hrana i kontrola porcija. Mačke koje se mnogo ližu mogu imati problema sa grudvicama dlake; tada pomažu hrana namenjena izbacivanju dlake, redovno češljanje i dovoljno vode.

Mačke ne treba hraniti psom hranom, jer su njihove potrebe drugačije. Ne treba im davati kravlje mleko kao redovan obrok, niti hranu sa lukom, belim lukom, grožđem, čokoladom ili previše soli. Riba može biti deo ishrane, ali ne svakog dana i ne u vidu jedinog obroka. Sirova riba i sirovo meso nose rizik od bakterija i parazita, pa ako se daju, moraju biti iz pouzdanog izvora i pod stručnim nadzorom. Mačka koja odbija hranu duže od jednog dana nije samo izbirljiva; to može biti znak bolesti, posebno ako je reč o gojaznoj mački.

Papagaji, kornjače i drugi mali ljubimci

Ishrana ptica i reptila ne može se svesti na „dajemo im šta imamo“. Papagaji često vole semenke, ali samo semenke nisu dovoljne. Potrebna im je kombinacija odgovarajuće smeše, svežeg voća i povrća, a povremeno i drugih namirnica prema vrsti. Neke ptice su izbirljive i ostavljaju manje omiljene delove smeše, pa treba pratiti šta zapravo jedu. Šipina kost, mineralni blokovi i čista voda važni su deo nege. Papagaji ne treba da jedu čokoladu, avokado, kofein, alkohol, slanu i začinjenu hranu. Hrana iz ljudskog tanjira nije prikladna čak i kada izgleda bezopasno.

Kornjače takođe imaju specifične potrebe. Postoje vrste koje su više biljojedi, vrste koje su mesojedi i one koje su svejedi. Zato je važno znati o kojoj je vrsti reč pre nego što se odredi obrok. Gotova hrana za kornjače može biti deo ishrane, ali treba je kombinovati sa svežim namirnicama koje odgovaraju vrsti. Ne treba davati ostatke sa stola, hranu sa solju i začinima, niti pretpostaviti da kornjača može da jede isto što i pas ili mačka. Čista voda, odgovarajuća temperatura i higijena hranjenja podjednako su važni kao i sam izbor hrane.

Kako prepoznati da hrana ne odgovara ljubimcu

Obrok treba da bude prijatan, ali i da izaziva stabilne rezultate. Znakovi da hrana možda ne odgovara su često povraćanje, proliv, zatvor, preterano nadimanje, svrab, crvenilo kože, opadanje dlake, tup izgled dlake, smanjen apetit i promena ponašanja. Neki simptomi se pojavljuju odmah, a neki posle nedelja. Zato je korisno voditi kratku belešku o tome šta je ljubimac jeo i kako je reagovao. Ako se simptomi ponavljaju, treba prekinuti sa sumnjivom namirnicom i potražiti savet. Ne treba istovremeno menjati hranu, dodavati nove minerale i kupati ljubimca novim proizvodom, jer se tada ne zna šta je izazvalo promenu.

Stolica je jedan od najkorisnijih pokazatelja. Uredna stolica ne mora da bude identična svakog dana, ali ne treba da bude stalno retka, sluzava, preterano tvrda ili neprijatnog mirisa. Kod mačaka treba pratiti i učestalost mokrenja, posebno posle sterilizacije. Kod pasa treba pratiti težinu i pokretljivost. Ako ljubimac jede, pije, kreće se i ima stabilnu stolicu, verovatno je na pravom putu. Ako nešto od toga izostaje, hrana je samo jedan od mogućih faktora i ne treba donositi zaključke samo na osnovu reklame ili tuđeg iskustva.

Česte zablude o ishrani ljubimaca

Jedna od najčešćih zabluda je da pas može da jede sve što i čovek. Psi mogu da podnesu više različitih namirnica od mačaka, ali to ne znači da su im sve bezbedne. Još jedna zabluda je da mačka mora da pije mleko. Mnoge mačke vole ukus mleka, ali ga ne podnose najbolje, pa mogu da dobiju probavne smetnje. Zabluda je i da kosti same po sebi čiste zube i da su uvek bezbedne. Kuvane kosti mogu da naprave ozbiljne povrede, a tvrde kosti mogu da oštete zube. Redovno četkanje zuba i odgovarajuće grickalice bolji su izbor od rizičnih kostiju.

Takođe se često misli da skupa hrana mora biti najbolja i da promena hrane uvek šteti. Cena može da bude pokazatelj kvaliteta, ali nije garancija. Najbolja hrana je ona koju ljubimac dobro podnosi, koja sadrži odgovarajuće hranljive materije i koja se uklapa u budžet vlasnika. Promena hrane može da bude korisna ako se radi postepeno i sa jasnim razlogom. Suprotno tome, stalno menjanje ukusa može da izazove probavne smetnje i naviku da ljubimac traži samo nove i atraktivnije obroke.

Praktična pravila za svakodnevno hranjenje

• Uvek obezbedite svežu i čistu vodu.
• Mernite porcije i prilagođavajte ih uzrastu, aktivnosti i telesnoj težini.
• Novu hranu uvodite postepeno, tokom sedam do deset dana.
• Ne dajte ljubimcu začinjenu, slanu i slatku hranu sa svog tanjira.
• Otvorenu hranu čuvajte na suvom i hladnom mestu, dalje od sunca.
• Proveravajte rok trajanja i izgled hrane pre svakog obroka.
• Pratite stolicu, dlaku, kožu, apetit i nivo energije.
• Ne koristite hranu za jednu vrstu životinje za drugu vrstu.
• Kod zdravstvenih problema ne eksperimentišite na svoju ruku.

Vlasnici često traže savršenu hranu, ali dugoročno je važnija stabilna rutina. Ljubimac ne mora da jede isto svakog dana do kraja života, ali ne treba ni da mu se obrok menja svake nedelje. Ako se uvodi nova namirnica, treba je uvesti samostalno i posmatrati reakciju. Ako se uvodi nova marka hrane, treba početi sa malim pakovanjem. Ako se prelazi na domaću ishranu, treba planirati sastav obroka, a ne samo skuvati meso i povrće. U ishrani ljubimaca najčešće pobeđuje umerenost: dovoljno hrane, dovoljno vode, dovoljno kretanja i redovna kontrola.

Zaključak: hrana za ljubimce je odgovornost, a ne moda

Izbor hrane za ljubimce nije pitanje trenda, reklame ili savršenog ukusa. To je svakodnevna odluka koja treba da se zasniva na vrsti životinje, njenom zdravlju i navikama. Suva hrana, konzervirana hrana i domaći obroci mogu da budu deo ishrane, ali svaki od njih ima prednosti i rizike. Mesto kupovine takođe je važno: mala prodavnica može da ponudi savet i manje pakovanje, veliki market može da ima bolju cenu, a onlajn kupovina može da bude praktična. Bez obzira na mesto, treba proveriti sastav, rok trajanja i uslove čuvanja.

Najbolji pristup je posmatranje. Ako ljubimac ima sjajnu dlaku, stabilnu stolicu, zdrav apetit i dovoljno energije, hrana verovatno dobro odgovara. Ako se pojave promene, treba reagovati bez panike i bez naglih eksperimenata. Ljubimac ne treba da jede sve što jedu ljudi, ne treba da dobija čokoladu kao nagradu i ne treba da bude prisiljen da jede nešto što mu izaziva nelagodnost. Kvalitetna ishrana za ljubimce znači ravnotežu između hranljivih materija, bezbednosti i svakodnevne rutine. Kada se ta ravnoteža pronađe, i vlasnik i ljubimac imaju manje brige, više stabilne energije i mirniji zajednički život.